STRA[NA PRI^A

  Najstarija, Vita,
ne{to stra{no ~ita,
o nekoj a`daji
{to se no}u sjaji...
A deca se boje
i od senke svoje,
uzvereno glede,
neki ~ak i blede.
" Stra{na je to pri~a!"
veli mali Vi}a.
" Ko zna da l je zbiqa!"
veli mali Iqa.
"Istina je cela!"
tiho {ap}e Lela.
Laza jedva di{e,
znoj sa ~ela bri{e.
Vlajko be~i o~i:
" [ta }e sada do}i!"
I Kastor je uvo okrenuo k Viti,
i on bi da ~uje
{ta }e daqe biti.
Samo neko zaspa
pa ve} i zahrka...
Eno, pogledajte
Acka, paticvrka:
{ta se wega ti~e
a`daja iz pri~e!