STRA[NA PRI^A

Najstarija, Vita, ne{to stra{no ~ita, o nekoj a`daji {to se no}u sjaji... A deca se boje i od senke svoje, uzvereno glede, neki ~ak i blede. " Stra{na je to pri~a!" veli mali Vi}a. " Ko zna da l je zbiqa!" veli mali Iqa. "Istina je cela!" tiho {ap}e Lela. Laza jedva di{e, znoj sa ~ela bri{e. Vlajko be~i o~i: " [ta }e sada do}i!" I Kastor je uvo okrenuo k Viti, i on bi da ~uje {ta }e daqe biti. Samo neko zaspa pa ve} i zahrka... Eno, pogledajte Acka, paticvrka: {ta se wega ti~e a`daja iz pri~e!