MALI JOVA

Mali Jova jedio se [to je tako mali, Popeo se na stolicu Pa se, visok, hvali. Jedio se malo Jova [to nema brkova, Nagario nausnice: " Sad sam ~ika Jova! " Mali Jova silom htede Da je ~ovek stari, Pa metnuo preko nosa Neke nao~ari. Od kudeqe napravio Dugu sedu bradu, A ogrno dedin prsluk Da ga ne poznadu. Pa onda re~e: " Po} mi dajte, Vi, koji ste mali! " A drugovi , kad vide{e, Svi ga ismejali. Mali Jova pokuwi se Od srama i stida, A eto ti starog dede, Pa mu prsluk skida: " Dole, Jovo , sa stolice, Skidaj nao~ari, Utri brke, skini bradu, Ti jo{ nisi stari! Sva{ta ima svoje vreme, Onda lepo li~i, [to j od Boga kome dato, Nek se time di~i! "