MALI JOVA

  Mali Jova jedio se
[to je tako mali,
Popeo se na stolicu
Pa se, visok, hvali.

Jedio se malo Jova
[to nema brkova,
Nagario nausnice:
" Sad sam ~ika Jova! "

Mali Jova silom htede
Da je ~ovek stari,
Pa metnuo preko nosa
Neke nao~ari.

Od kudeqe napravio
Dugu sedu bradu,
A ogrno dedin prsluk
Da ga ne poznadu.

Pa onda re~e: " Po} mi dajte,
Vi, koji ste mali! "
A drugovi , kad vide{e,
Svi ga ismejali.

Mali Jova pokuwi se
Od srama i stida,
A eto ti starog dede,
Pa mu prsluk skida:

" Dole, Jovo , sa stolice,
Skidaj nao~ari,
Utri brke, skini bradu,
Ti jo{ nisi stari!

Sva{ta ima svoje vreme,
Onda lepo li~i,
[to j od Boga kome dato,
Nek se time di~i! "