|
Po mesecu ti saljem uzdah jedan, Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece, U tuzni cas kad zimsko pada vece, Da sam, ko Azra, bled, veran, I predan. I sta bi on, taj mesec kome poju Od Indije do vecitog Rima Ceznjivu svetlost I sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoci Tesio srca sto sa ceznjom guse I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci Vezivao svse rastavljene duse! I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja cudno prenem I, ko da si tuna, Sva dusa moja zamirise tobom... |