|
Gospod ti je dao svetlu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici zive, Majusnosti svoje neka budu svesni. Srusi ko od sale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbi predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trosna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu bracu ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni! Nek u samrtnom strahu, Krsteci se, cuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze! |