|
Ja osecam danas da u meni tece Krv predaka mojih, junackih I grubih, I razumem dobro, u to mutno vece, Zasto bojne igre u detinjstvu ljubih. I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni tece krv predaka moji, Mucenika strarih I junaka koji Umirahu cutke na srasnome kolju. Jest, ja sam se dugo sa prirodom hrv'o, Uspeo sam- sve se moze kad se hoce- Da na ovo staro I surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voce. I sad, ako placem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il' kad stare sume, carobne sirene, Jedno tuzno vece zlokobno zacute, Ja osecam ipak, ispod svezih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji sanzna hrana, Neiscrpna krepost strinskih junaka. Sve iscezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mucenici stari, I junaci koji Umirahu cutke na stasnome kolju... |