|
Lezi stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oci mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra, Djerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srama cista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav lezi Hristos sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se nocnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri, Ocajan i strasan, Hristos ruke siri, Vecno cekajuci pastvu, koje nema... |