|
Cekam u senci jedog strog duda Da mesec zadje I, skrivena tamom, Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda, Da sidjes k meni ceznjivom I samom. Cekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Vec zora svice, blede mlecni puti, A ja jos cekam, - I vecno bih cek'o! O, sta je to sto mene veze sada Za jedan put, za jedan oblik tela, I sto mi dusa zatreperi cela, I sva nemocna izdise I pada, Kad me se takne jedna ruka bela! I sav zasenjen pred cudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog casa zivot dajem, Prilazim tebi pun poboznog straha, Posrcem, klecam, dokle me privlace, Ko provalija tamna I duboka, I dok se strasnim prelivima mrace, Tvoja dva crna neumitna oka... |