|
Hteo bih jednu noc kad mesec kunja, Placevan, krzljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Sto mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tuzno, sve da bude Kao da svuda jece bolna deca, Rastapaju se ceznje kao grude, I sve kroz suton priguseno jeca; Pa kad na mene padnu usne tvoje, Da zajecamo i mi, obadvoje... Hteo bih jednu noc vencano belu, Providn, svetlu, svu u mesecini, Da nezemaljski izgled da tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se cini Ko bajka da je, da to nije java, Da s mesecinom sve se stapa sada, I neosetno gubi se i pada, I sve nestaje, i sve iscezava, Pa kad na mene padnu usne tvoje Da isceznemo i mi, obadvoje... |