|
Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka cista Zrake mu odbija. A na reci lednoj Divno lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Joste putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: " Oj tice umilno, Sto na grani stojis, Okle tako silno Srce meni svojis? Da li odozgore S neba amo dodje, Da li mimo dvore Moje mile prodje? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znas, mila, Sta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I jos vito telo, I to oko njeno. Oci joj veljau Da meneka ceka, I da je u strau Za mene daleka. I suze joj lilo Drago u samoci: " O ti visnja silo, Kad ces mi pomoci!" Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti- Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoci lakom nogom, A ticica prnu, " Zbogom, tico, zbogom!" On se stazi vrnu. " Stazo vita, nes'me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora. Nes'me dragu mome Da vise ne tuzi, Da suzno za mnome Lica svog ne ruzi." |